Ovaj blog je nekako izgubio svrhu… Nema više šta da se kaže…
Ostalo mi je dve (horor) nedelje do kraja. Vraćam se kuci…

O utiscima o svemu što sam preživeo u ovih poslednjih 9 meseci neću da pišem…pričaću…onima koje zanima. Mogu samo da kažem da mi je žao sto odlazim…ne toliko što odlazim, koliko što se vraćam tamo…. ali se ujedno i neopisivo radujem. Shvatio sam da, pored svih problema koje imamo u sVrbiji, o kojima se u Americi ni ne sanja, ipak najviše volim Novi Sad. Home sweet home. Tamo su svi moji ljudi, bez kojih ne bih mogao da izdržim ni trunke duže od ovih devet meseci, tamo je moj život koji je bio na holdu tako dugo vremena…

Nemam mesečni džeparac, ali izdržaću nekako!

Poslednji pozdrav