Ja sam zaljubljen. Njujork je tako šarmantan, tako uzbudljiv i jedinstven. Nije savršen. Prljav je, haotičan, zastrašujuć… ali opet ima ono nešto što čoveka ne može da ostavi ravnodušnim.

Putovali smo 26 sati i premoreni izašli iz busa. Sve se odvijalo ispod zemlje. To ima smisla, pošto je Menhetn ograničen u prostoru… Nalazili smo se negde ispod kule Njujork Tajmsa. Autobuska stanica je povezana sa Metro stanicom, tako da nismo morali da izlazimo napolje…ali to nije ni bilo potrebno da bismo shvatili zašto ljudi Njujork zovu „džunglom“. Horde ljudi iz svih pravaca su jurile kroz podzemni tunel. Probili smo se do ulaza u metro i krenuli na sever. Prvi put sam izašao na ulicu 15ak minuta kasnije, na Brodvej Aveniji, na Upper West Side-u i bio sam potpuno fasciniran. Jedva sam dočekao da ostavimo kofere i krenemo da istražujemo. Hostel je jedan od najboljih u kojem sam bio. Sve je prošlo bez problema, jedino što nisu imali dva kreveta u istoj sobi, pa smo se Milena i ja razdovjili. Delio sam sobu sa troje francuza, koje bukvalno nisam ni video. Noću sam legao, a ujutru se budio pre njih.

Proveli smo 6 dana na nogama. Mislim da ću zbog ovog putovanja da imam problema sa kostima kada budem mator. Ali, to nije bitno. Potpuno sam oduševljen. Obišli smo gomilu stvari, i mislim da nismo bolje mogli da iskusimo Njujork za tako kratko vreme. Voleo bih da smo imali mesec dana…

Upper West Side, koji ne znam kako bih preveo na srpski osim kao „Gornji zapadni deo“ je uglavnom stambeni deo Njujorka, te sam očekivao da neće biti lep. Eh, sada znam da ni jedan deo grada ne može da ne bude lep. Ulica je bila prepuna ljudi, iako smo bili daleko od „centra“. Oduševila me je arhitektura – velike i stare zgrade, gomila simpatičnih radnjica… Tu nam je bio hostel, tako da smo proveli dosta vremena u okolini. Malo južnije se nalazi meni najzanimljiviji kompleks zgrada, koji čine najpoznatija svetska muzička akademija Džulijard, Metropoliten Opera i Njujorška Simfonija. Nažalost, ceo kompleks se renovirao, tako da skoro ništa nisam uspeo da vidim.

Inače, Menhetn je organizovan tako što postoje avenije koje spajaju sever i jug, i ulice (po brojevima) koje spajaju istok i zapad. Sve je pod pravim uglom, što je činilo moju nemačku krv izuzetno srećnom. Tu haos (ali slatki haos) pravi Brodvej avenija, koja seče Menhetn dijagonalno, i prilikom ukrštanja sa ostalim avenijama stvara prelepe trgove. Mi smo prepešačili Brodvej od 96. ulice na severu, do samog juga Menhetna – što je po Google Earthu 10ak kilometara. Najpoznatiji (ali ne i najlepši) trg je svakako Tajms Skver. Da su isključili sve reklame na sat vremena i poslali nam tu struju za vreme 90ih, ne bismo imali restrikcije. Ima mali milion svetlećih reklama, i to je ono što bi se moglo nazvati pravi centar grada. Na ulici je neopisiva gužva. Meni je Beograd haotičan, ali posle ovoga nije ništa! Tu se mogu videti razni ljudi. Od izgubljenih turista (khm,khm) do poslovnih ljudi, koji žure na posao obučeni u odela i sportske patike (probajte vi da hodate kilometrima svaki dan u cipelama!). Najgora stvar je da staneš i pokušaš da se slikaš. Napravio sam par video snimaka koji svedoče o tome. Videćete… Tu se nalazi i veliki broj pozorišta. Na sve strane su reklame za najnovije mjuzikle, ali mi smo se odlučili da pogledamo mjuzikl „Čikago“. Nabavili smo jeftine karte i proveli fantastično veče. Oduševio sam se! Ni jedan falš, savršeni unisono u pokretima, prelepa koreografija… Zaista su vrh! Još uvek ne mogu da se oslobodim tih pesmica iz glave….and all that jazz

Svratili smo na par sati u Metropoliten Muzej, koje se nalazi na Upper East Side-u. Divan je, ali je zamorno protrčati kroz ceo muzej za tako kratko vreme. Imaju ogromnu egipatsku kolekciju, a mene su oduševile i grčke skulpture… Najviše vremena sam proveo na izložbi moderne fotografije Sam muzej se ustvari nalazi na rubu Central Parka, koji je ogroman. Šetali smo se i nismo ni primetili da je prošlo 2 sata, iako mi nismo ni do pola parka stigli! Ima nekoliko jezera i zaista je prelep, iako nije bilo lišća na drveću. Mogu da zamislim kakav je preko leta…Tu smo kupili hot dog od uličnog prodavca i vozili se na vrtešci.

Mid-Town je najživlji deo grada. Tu su, pored Tajms Skvera, Emipire State Building (najviša zgrada na Menhetnu), Rokfeler centar, zgrada UN, Grand Central Stanica, Biblioteka, Karnegi Hol (koji nisam video ) i gomila drugih ogromnih zgrada. Ispod toga su uglavnom manji stambeni delovi grada, koji su neverovatno slatki. Šetali smo se kroz Greenwich Village, Soho i Malu Italiju, u kojoj smo se susreli sa najneljubaznijim konobarom na svetu. Tu je u blizini i Flatiron zgrada, koja je moja omiljena na celom Menhetnu. Videli smo Gradsku kuću i došli do polovine starog Bruklinskog mosta… U istočnom južnom delu grada se nalazi mali jazz klub u kojem smo slušali jednog mladog Njujorškog jazz pijanistu i njegov trio. Bilo je zanimljivo i svakako prelepo iskustvo. Upoznali smo prodavca klavira, koji je rekao da ima preko 400 klavira (!!!!) a pored nas je sedeo neki čikica sa odvratnim debelim prstima, za koga se ispostavilo da je profesor klavira.

Južni deo, ili „Downtown“ meni nije bio preterano zanimljiv. To je poslovni deo grada, sa najpoznatijom Wall Street u kojoj se nalazi Njujorška berza. Videli smo „ground zero“ – mesto gde su nekada stajale Bliznakinje, na kojem se sada gradi memorial park. Nismo išli do Kipa Slobode, pošto se ne može ući unutra i nismo hteli da bacamo gomilu para samo da bismo ga slikali izbliza.

Eto, to je moj mali izveštaj iz Velike Jabuke. Zagrizao sam je, i mnogo je slatka. Nadam se da ću se vratiti da je pojedem celu!

Pozdrav,

V.

p.s. uživajte u slikama, a klipiće ću uskoro da dodam

New York